Volite da putujete i to ste nekada radili baš često i sami, ali i u paru. Bile su to avanture bez kraja, zar ne? A onda je veza prešla na viši nivo, pa na još putovanja. I onda je došao momenat kada ste dobili bebu? “Kako da sada sa malom bebom odemo bilo gde,” pitali ste se. Kako će to uticati na nju, kako će izgledati sam put, a kako promena sredine na tako malo dete?
Hej pa to se sve dešavalo i nama. Sva su ta pitanja bila i nama na pameti kada smo razmišljali da li da se uputimo u takvu avanturu ili ne. Ali led jednom mora da se probije. 🙂 Nikolija je imala nepunih šest meseci kada smo odlučili da naše prvo putovanje sa bebom bude na Ohrid.
Zašto Ohrid?
- Od Pirota nije toliko daleko.
- Nismo nikada pre bili tamo.
- Nije prenatrpan turistima.
- Makedonija nam se i inače zbog korena čini kao druga domovina.
- Pa… zašto da ne. Krenimo.
Maj nam se činio kao idealno vreme za ovakvo putovanje. Temperatura je bila sasvim odgovarajuća za malo duže šetnje, ni pretoplo ni prehladno. Put je, činilo nam se, trebalo da protekne sasvim ok jer smo odlučili da krenemo u ranim jutarnjim časovima dok beba još spava. Naravno Nikolija nije spavala pa su moje animatorske sposobnosti doživele procvat. 🙂 Naša ruta bila je preko graničnog prelaza Preševo i kroz Severnu Makedoniju preko Skoplja, Tetova i Gostivara do Ohrida. Od Pirota do Ohrida trebalo nam je oko 5 sati.
Put i smeštaj
Tokom puta morate voditi računa o ograničenjima brzine jer su česte radarske kontrole, a put kao takav nije bio težak ni za nas, ni za Nikoliju. Do tada nisam znala koliko pesmica znam i kako dobro pevam. I koliko dugo. 😀 Pravili smo kratke pauze kada smo prelazili granicu i kod Skoplja kako bismo presvukli bebu i nahranili je. Svaka pumpa bila je dobro opremljena i imala je poseban odeljak za mame i bebe.
Smeštaj smo pronašli preko booking.com i bio je blizu centra grada. Mali apartman, lepo opremljen za sve naše potrebe sa bebom. Čak su nam ubacili i krevetac, na naš zahtev, bez problema i bili jako ljubazni.
Kako smo u Ohrid bili u toku tada još aktuelne pandemije Korona virusa obavezno je bilo nošenje maske na otvorenom prostoru i bile su propisane kazne za nenošenje maski. O tome je obavezno obavestiti se pre puta, mi to naravno nismo uradii, pa su nas ljubazni policajci zaustavili da nam na to ukažu prvom prilikom, bez posledica. Makedonci vole Srbe, to je činjenica. Ali svakako smo nakon toga nastavili da poštujemo propise.
Prvi utisci
Nakon smeštanja ubrzo smo izašli na ručak i naravno prvo što smo probali bili su njihovi ćevapi. Cene su u Ohridu vrlo pristupačne za jedno turističko mesto, te u skladu sa mogućnostima možete sebi priuštiti veoma lep obrok u mnoštvu restorana na šetalištu kao i u samom centru grada.
Nismo računali na vetar, a to je nešto na šta u Ohridu MORATE da računate. Bilo ga je dosta u prvih par dana.
Nikoliji su prijale šetnje, jer je i inače dete koje voli da provodi većinu vremena napolju, ali zbog vetra koji je uporno duvao par dana zaradili smo prvu prehladu i to na putu. Stres level pro za mamu. Sreća pa je tata ostao pribran te smo i to ubrzo sanirali uz par sporazumevanja i rukama i nogama u apoteci.
Da, mi nismo razgovarali ni jednim drugim jezikom osim srpskim u Ohridu. Prosto smo osećali da tako treba i osećali smo se kao da smo kod kuće, a i Makedonci su se tako
ponašali sa nama. Svuda smo nailazili na osmehe i čuvenu rečenicu „Srbi su naša braća.“
Prvi dan smo iskoristili da se smestimo i odmorimo od puta pa smo tek predveče izašli u kratku šetnju i uz kafu seli da napravimo plan za naredne dane. Tek kada smo malo pogledali turističke atrakcije palo mi je na pamet: “Koliko je Ohrid kroz istoriju imao veliku ulogu u stvaranju srpske pismenosti i kulture.” Upravo je iz Ohrida učenik Ćirila i Metodija, Sveti Kliment Ohridski koji je osnovao prvu književnu školu na našim prostorima, te je tako i njegov spomenik prvo što možete videti kada dođete u centar Ohrida. Zajedno sa svojim bratom Svetim Naumom Ohridskim predstvaljaju apostole hrišćanstva na južnom Balkanu.
I tek tako odmah dobijate dve destinacije bitne za obići u pohodu na Ohrid.
“To do” lista:
- Manastir Svetog Klimenta Ohridskog
- Manastir Svetog Nauma Ohridskog.
- Crkva Svete Sofije u starm gradu
- Obližnji grad Strugu
- Čuvene pećine-ćelije u manastiru Kališta kod Struge
- Biljanini izvori
I uz sve to: pojesti pastrmku, pojesti pastrmku, pojesti pastrmku…
Dan posle puta iskoristili smo da obiđemo Stari grad u Ohridu i crkvu Svete Sofije koja je u
samom centru Starog grada. Do nje smo naravno vrlo optimistično stigli pešaka i kolicima, a dobri ljudi svuda oko nas učinili su da nam svaki prilaz kolicima uvek bude dostupan. Crkva Svete Sofije u Ohridu datira još iz 11.veka. Centralno mesto u crkvi zauzima freska Bogorodica na prestolu sa malim Hristom u naručju. I mogu slobodno reći da je jedan od ohridskih bisera Starog grada. Nikoliji bebi bio je prijatan boravak u dvorištu sa tatom dok je mama razgledala znamenitosti i proučavala istoriju same građevine.
U večernjim časovima rešili smo da posetimo Biljanine izvore i probamo čuvenu
ohridsku pastrmku u jednom od restorana koji se tamo nalaze. Velike preporuke.
I to je bilo dovoljno za prvi dan. U narednim postovima pričamo o ostalim avanturama na Ohridu. I nevolje sa spavanjem. 🙂
